fee

uglječi vii:

iz rrošasih

izraz i javlja se i informatologija, koji označava teoriju i praksu emisije,
transmisije, akumulacije, selekcije i apsorpcije informacija, tzv. e-t-ak-s-a
kompleks (8. Težak, 1969.)."

Kao što se vidi iz malog uzorka definicija koji smo reprodukovali, one
su u mnogo tome slične, ali se i razlikuju jedna od druge, pa se može reči
da naša mlada interdisciplina još nije dobila definiciju koja bi bila opšte
prihvatljiva.

Šta informatika nije? Osvetliti čemo samo dva od mnogih nesporazu-
ma koji prate definisanje predmeta informatike: njeno mešanje sa takozva-
nom ,poslovnom informatikom'", s jedne, a sa kibernetikom, s druge strane.

Ne sasvim jasan pojam ,poslovne informatike", koji se u nas često
shvata kao parcijalno područje informatike ,rasterečeno" od onoga što je
informatici kao nauci najsvojstvenije: metodike algoritmičkog rešavanja
problema, analize i reorganizacije sistema informisanja, struktuiranog prog-
ramiranja i umešnog razvijanja programskih jezika višeg reda. Ono što
preostaje, često se svodi na pokušaj sistematizacije analitičkih informacija
računovodstvenog karaktera, bez ikakve mogučnosti da se ma i naknadno
uključe: prognoza prodaje, izradivanje koherentnog plana rada i poslovanja
za iduču godinu ili za nekoliko narednih godina, upravljanje zalihama 1 pro-
cesom reprodukcije u celini. Krače rečeno, poslovna informatika se katkada
identifikuje sa jednim krnjim segmentom informatike.

U literaturi? smo, medutim, naišli na shvatanje koje, sasvim suprotno,

smatra da je poslovna informatika šira i obuhvatnija od same informatike

u užem smislu, zapravo sinteza informatike i čitavog niza drugih disciplina:
teorije upravljanja i planiranja, nauke o organizaciji, kibernetike i teorije
sistema, teorije odlučivanja, nekih društvenih nauka, operacionih istraži-
vanja i dr.

Drugi nesporazum koji se, pod uticajem ranije sovjetske terminologije
u nas ponegde odomačio, je mešanje pojma informatike sa pojmom kiber-
netike, a katkada i automatizacije uopšte.

Ne može se poreči da izmedu kibernetike i informatike (kakogod je defi-
nisali) postoje mnogobrojne veze. Nesumnjivo je, medutim, i to da ta dva
pojma nisu identična i da kibernetiku, koju njeni osnivači i obradivači na
Zapadu i na Istoku smatraju pre svega naukom o upravljanju, ne možemo
poistovetiti sa izračunavanjem ličnih dohodaka, obračunom telefonskih
usluga i knjiženjem dugovanja ni onda, ako se ti poslovi obavljaju pomoču
ELSOP-a.

Kibernetika dolazi od starogrčke reči ,,kiibernetes", koja označavala
kormilara broda. Sovjetska Enciklopedija kibernetiki"" na strani 440. I
toma, definiše kibernetiku kao nauku: ,,... o opštim zakonima dobivanja,
čuvanja, prenosa i obrade informacija u složenim upravljačkim sistemima.
Pri tome se pod upravljačkim sistemima ne podrazumevaju samo tehnički,
nego i bilo koji biološki, administrativni i društveni sistemi."

Ne treba posebno isticati koliko je ova definicija kibernetike slična sa-
vremenim definicijama informatike. Ipak je razlika u naglasku činjenice da
se informacije, kao objekti kibernetike, generišu, pohranjuju, obraduju j
koriste ,,... u složenim upravljačkim sistemima."

1 Dietrich Seibt: Betriebsinformatik. Članak u ,,Handworterbuch der Betriebswirtschaft''. E. Grochla
i W. Wittmann (izdavači). C. E. Poeschel Verlag. Stuttgart, 1974, str. 579—591.

% Enciklopedija kibernetiki. Glavna redakcija Ukrajinske sovjetske enciklopedije, Kijev, 1974.

2. Osnove informatike 17